Ukoliko bez gledanja u rečnik znate šta znače reči: embargo, pozivarac, inflacija i restrikcija (a da nije vezano za hrono ishranu), možemo vam čestitati jer ćete lako razumeti tekst o književnosti u poslednjim godinama XX veka.
Niška književna scena
Grad Niš najbolje ćete upoznati kroz kafane i nišku književnu scenu, što će reći, na istom mestu, jer najbolji pripovedači oduvek odatle crpu inspiraciju i tamo se još uvek nalaze. Nekako smo skloni da razmišljamo o književnosti Niša kao o švedskom stolu na nekom luksuznijem skupu – ima tu raznih đakonija, od etno motiva do horora, od ljubavnih egzaltacija do vrhunske poezije, narodnih mudrosti univerzalnih dimenzija. Od višestruko nagrađivanih i cenjenih pisaca do čitalačke publike kojoj nagrade ništa ne znače, jer vole dobru priču, koju razumeju svim srcem. Pa ko šta voli – ima sve.
Fear of the dark
Strašnu knjigu je napisao Damir Karakaš. U njoj pripoveda o događaju koji mu je obeležio život. Vraćajući se iz šetnje, na okretnici tramvaja, nepoznata lica ga prebijaju do smrti. Događaj je jedva preživeo, taman toliko da može o tome da posvedoči u knjizi, na način koji samo najveći pripovedači to umeju. Bez detaljnih opisa napadača, bez senzacije: pogledajte šta mi se desilo (foto)(video), vešto izbegavši sve zamke patetike i angažovanosti, Damir Karakaš je u „Okretištu“ ispisao svoje najintimnije stranice, podižući priču o nasilju, zlu i strahu na univerzalni nivo.
Među javom i med snom
Da biste uživali u Omami, potrebno je samo da odvojite vreme, smestite se udobno i prepustite jasnim rečenicama, dinamičnim obrtima i interesantnoj potrazi za jednim čovekom u uskomešanom kotlu evropskog megalopolisa. Međutim, ako želite da u potpunosti proniknete u sva moguća značenja i dobro pročitate ovaj roman, moraćete da budete nešto poput geologa i da krenete da “skidate” jedan po jedan sloj koji je tu nataložen. Nanosi značenja, simbola, intertekstualnih veza, otkrivaće vam nove linije razumevanja, ali i povesti u nova čitanja. Koliko ćete slojeva otkriti, zavisi isključivo od vaše spremnosti da istražujete…
Milena, generacijo
Stvarajući na preko 160 stranica poemu ili roman u stihovima “Deca”, Milena Marković je uspela da sve bitne teme u celosti složi u autobiografsku porodičnu sagu, ne preskačući ništa, nadovezujući jednu na drugu sve ključne teme svog pesništva. U ovoj poetskoj autobiografiji čitamo i roman o odrastanju, i o trusnom, ratnom području koje nam guta voljene ljude, o ženskim pitanjima, porodici i majčinstvu.
Kužno ostrvo na kraju sveta
Kada je počeo da piše roman „Noći kuge“, Orhan Pamuk nije mogao ni da sanja da će stvarnost vrlo brzo potvrditi događaje iznete u knjizi. Samo par godina od literarne zamisli o zaraznoj bolesti koja odnosi živote na izdvojenom ostrvu na Sredozemnom moru, pojavio se kobni virus, ovoga puta svetskih razmera i sa podjednako stravičnim efektima, koji je nepovratno promenio svet u kome živimo.
Pogovor
Novi roman Davida Albaharija doneo je još jedan misaoni i jezički pomak u našoj književnosti.
Ono što Albaharija razlikuje od svih pisaca je veliki trud da napravi otklon od stvarnosti i da se distancira od onog što je dnevno, ne bi li dosegao univerzalno. Međutim, koristeći jezik što tačnije i istinitije, pokazuje nam da je i te kako prisutan i da govoreći o svojim junacima-simbolima, više nego ikad govori o nama samima.
Valja li Valjarević?
„Fric i Dobrila“ Srđan Valjarević, Laguna
Ne postoji pisac na našim prostorima čiju smo novu knjigu više iščekivali. Svojim nepretencioznim stilom i autsajderskim pogledom na svet Valjarević nas je privukao još sredinom devedesetih, da bi nas romanom „Komo“ na početku dvehiljaditih totalno pridobio. Izabravši autofikciju za način izražavanja, pomogao nam je da se lakše identifikujemo sa njegovim usamljenim likom, ali i jadnom zemljom u kojoj smo živeli, voleći je i mrzeći istovremeno.
Život u porodici
Godine o kojima piše Bora Ćosić u knjizi „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“, ovenčanoj 1969. prestižnom NIN-ovom nagradom, godine su Drugog svetskog rata. Ali tema ove knjige neće biti rat i borba protiv (brojno nadmoćnijeg) neprijatelja i okupatora, već turbulentno vreme domaće revolucije i klasnog preokreta koji će u posleratnim godinama nastupiti.
Slučaj Basara: Sloboda ili ništa
„Kontraendorfin“ Svetislav Basara, Laguna U srpsku književnost Svetislav Basara je ušao još sredinom osamdesetih godina svojim angažovanim i neobičnim estetičkim i idejnim stavovima. Koliko je…