Čitalac ovog romana verovatno će želeti da zna nešto više o pozadini političkih previranja u Iraku, jer se radnja ne može u potpunosti razumeti bez sagledavanja stvarnosti iz koje je potekla. Nakon američke invazije 2003. godine, Irak je postao zemlja razorene državne strukture, sektaških sukoba, stranog mešanja i svakodnevnog nasilja. Pad Sadama Huseina nije označio početak demokratije, već haotičan period u kome su verske milicije, kriminalne grupe i terorističke organizacije pokušale da ispune vakuum vlasti. Sektaški rat šiita i sunita, jačanje iranskog i američkog uticaja, uspon Al Kaide u Iraku i svakodnevni bombaški napadi stvorili su atmosferu potpune nesigurnosti, nepoverenja i straha – to je stvarnost Bagdada u kojoj se dešava ova priča.
Zbirka pesama Šljakeraj – glas obespravljenih radnika i radnica u prekarijatu
Zbirka pesama “Šljakeraj”, Svetlane Savić, debitantsko je delo posvećeno radnicima i radnicama u prekatijatu. Kao pobednica konkursa koji svake godine raspisuju grad Kikinda i Banatski kulturni centar ova je zbirka objavljena 2022 godine, no, čini se, biva aktuelna u svetlu aktuelnih društveno-političkih događaja.
Zbirka predstavlja snažnu literarnu reakciju na duboko ukorenjene nepravde neoliberalnog kapitalizma, čije društvene posledice direktno pogađaju radničku klasu, naročito prekarizovane radnike – šljakere. Autorka osvetljava svakodnevne borbe i patnje ljudi koji opstaju u uslovima neljudskih radnih mesta i minimalnih prava.
Nikuda ne idem Rumene Bužarovske – kavezi sačinjeni od odlazaka
Booka 2019, prevod Irena Šentevska Već na samom početku zbirke priča Rumene Bužarovske nesumnjivo je – jasno pripovedačkim stilom autorka postavlja čitaoca u ulogu posmatrača…
„U nepoznatoj sobi“ – Dejmon Galgut
Roman „U nepoznatoj sobi“ južnoafričkog pisca Dejmona Galguta delo je koje briše granice između putopisa, introspektivne proze i egzistencijalnog romana. Kroz tri povezane priče – Saputnik, Ljubavnik i Staratelj – autor nas vodi na putovanja koja su istovremeno geografska i unutrašnja, u kojima istražuje teme identiteta, usamljenosti i nedokučivosti ljudskih odnosa.
“Prečitavanja” Laura Kovač
Još je T.S. Eliot isticao da prava umetnost ne odbacuje tradiciju, već je osvežava novim tumačenjima, u jednom živom dijalogu sa prošlošću. Ovakav pristup sve češće srećemo kod savremenih autora koji i sami u potrazi za odgovorima, pokušavaju da u dobro poznatoj tradiciji pronađu sponu sa dilemama savremenog čoveka. Na taj način se omogućava dublje razumevanje tradicionalnih priča i njihova aktuelizacija u savremenom kontekstu. To upravo čini Laura Kovač u svojoj zbirci pesama “Prečitavanja” u kojoj iznova promišlja i premerava epski potencijal naše narodne poezije podarivši nam nove smislove za tumačenje.
Oružje na štiklama
Karma je veća kučka nego ja, pesnički je prvenac Milane Grbić*, objavljen u izdavačkoj kući PPM Enklava, prepoznatljivoj po objavljivanju savremene poezije. U zbirci koja sadrži preko trideset pesama, autorka nas vodi kroz svet junakinje britkog jezika koja podvrgava ironiji sve što je okružuje, istovremeno nam, na mahove, otkrivajući i njenu nežnu, gotovo dečije ranjivu stranu.
Filmski maraton na Sajmu knjiga
Za sve ljubitelje pisane reči oktobar je mesec svojevrsnog praznovanja. Ovogodišnji beogradski sajam knjiga 67. put dokazuje da pisana reč daleko odjekuje. Željno iščekivane (svetske)…
ODNOS MAJKE I KĆERI, UMETNOST I SLOBODA NA OSUĐENIČKOJ KLUPI PATRIJARHATA
Da li je majka mrtva je drugo delo norveške spisateljice Vigdis Jurt prevedeno na srpski jezik (godine 2022., izdavačka kuća Štrik je objavila roman Nasleđe). Jurt iza sebe ima četiri decenije dugu književnu karijeru i smatraju je jednom od najpopularnijih i najzanimljivijih savremenih pisaca za decu i odrasle u Norveškoj. Njena dela su prevedena na trideset jezika, a roman Nasleđe je usled teme koju obrađuje i spekulacija da je zasnovan na autobiografskim motivima, pokrenuo mnoge kontroverze. Ukoliko je za spekulacije bar donekle zaslužna naracija u prvom licu i snažan utisak lične, autentične priče kojoj verujemo, što je slučaj i sa romanom Da li je majka mrtva, onda takav utisak u bitnoj meri moramo pripisati stilu pisanja Vigdis Jurt. Njen stil je veoma precizan, bez suvišnih ukrasa, na mahove odiše ironijom i sarkazmom, ali je i poetičan. Ovakve suptilne stilske karakteristike očuvane su u srpskom prevodu zahvaljujući osećaju za jezik i dobrom razumevanjem romana od strane prevodioca Radoša Kosovića
Italo Zvevo „Zenova savest“
Laguna, 2024 Prevod: Lela Matić Autor ovog velikog i odličnog romana jeste Aaron Hector Schmitz, rodjen 1861. godine u Trstu pod upravom Austrougarske, rodjen iz…
Sićevo još jednom dom književnika iz Srbije i regiona
“U knjigama spava iskustvo sveta i ti ga budiš čitajući. Knjiga kao rani cvet procveta kada je uzmeš i nosiš kući.” Pero Zubac Književna kolonija…