Dvadesete su godine prošlog veka u Rusiji, u Povolžju. Građanski rat samo što se završio ostavivši pustoš i glad biblijskih razmera, takve kakve samo u Rusiji mogu da postoje. Sela su pusta, nema ni drveta, ni žita, niti jedne jedine životinje. Izmučeni ljudi u najvećim iskušenjima, ostavljaju bolesne i nejake, žrtvujući ih za šansu jačim i zdravim da prežive. Ostavljena deca bauljaju stepama, bolesna, izmučena i napuštena od svojih najbližih. Slike su nadrealne. U takvom istorijskom trenutku komandir Dejev dobija zadatak da parnom lokomotivom pet stotina gladne, bolesne i napuštene dece odveze iz Kazanja hiljadama kilometara južnije u Samarkand gde će biti zbrinuta u prihvatilištu i gde će dobiti šansu da prežive.
Vikend je za čitanje!
Okean more, Alesandro Bariko Ova fantastična knjiga predstavlja zadiranje filozofije u književnost na tako teatralan način, pa kroz, donekle poetsku formu, otvara sva pitanja ljudske…
Zaborav i smrt su jedno isto
Koliko god daleko da odmaknemo u razmišljanju o životu, nećemo zaobići dve velike sile na kojima svet počiva – Eros i Tanatos. Po predanju, Eros je sve ono što pokreće svet: ljubav, strast, umetnost, energija, stvaralaštvo. Tanatos je ništavilo i smrt. Kod Mladena Jakovljevića to je još i zaborav. Posvećujući obe knjige mračnim porivima nestajanja – od kojih se okrećemo, ali koji nas sa svakim novim danom sve više vuku, Mladen Jakovljević, novosadski pisac srednje generacije, opominje nas da ne bežimo od onoga od čega se ne može pobeći, već da prigrlimo i čuvamo ono što imamo. Dok imamo.
Kako da izaberete knjige za letovanje
Koja su to top 5 kriterijuma na osnovu kojih možete da izaberete pravu knjigu za svoj odmor, kako da suzite izbor i pravilno donesete odluku, čitajte u nastavku teksta.
Pobedio si, Barnse
Stroga i pomalo rezervisana profesorka predmeta „Kultura i civilizacija“ predstavlja šok i intelektualno osveženje studentima sa kojima sarađuje na kursu. Gradeći njen lik na opštim mestima strogih gimnazijskih profesorki sa integritetom, kao ženu koja visoko drži glavu iznad sveprožimajućeg plebsa, naracija Džulijana Barnsa obuhvata sećanja njenog bivšeg studenta, Nila.
Beskrajna priča
Dok sada već afirmisani niški pisci i danas nižu uspehe i svojim novim literarnim poduhvatima potvrđuju već izvojevano mesto u istoriji književnosti, novo vreme sa svojim izazovima, donosi nam i neke nove glasove. Mladi autori idu utabanim stazama svojih u književnosti poznatih sugrađana, ali u isto vreme nose i razmišljanja hoće li dostići visoko podignuta očekivanja čitalaca.
I život, i literatura
Proučavaocima života i dela Danila Kiša, teoretičarima i istoričarima književnosti, ljubiteljima književnosti koji vole da zavire iza kulisa ne bi li razotkrili magiju nastajanja umetnosti, nedavno objavljena prepiska Danila Kiša u izdanju Arhipelaga biće od nemerljivog značaja. Ovim izborom se polako zaokružuju sabrana dela jednog od najvećih pisaca, čija su autopoetička dela podjednako uzbudljiva kao i sama književna.
Tuga i bes
Šta je to tačno kvalitetna, „ prava“ književnost može biti neiscrpna tema mnogima, beskrajna rasprava bez pobednika, gde se na kraju sve svodi na subjektivni doživljaj pročitanog. I upravo u tom grmu leži zec: u utisku koji ostaje nakon što se knjiga zaklopi, o onome što je pred nama i dalje živo, što stvara ožiljke. Onome što ne pruža utehu ili daje lažnu nadu, premazuje život tankim slojem ružičaste boje.
Na Istoku stara priča, na Zapadu ništa novo
Ono što počinje kao mladalački, prkosni bunt protiv roditeljskog sistema vrednosti, u knjizi „Gvozdena zavesa“ pretvara se u duboku, snažnu i gorku analizu odnosa Istoka i Zapada. Hladni rat između bezličnog komunizma i darvinističkog kapitalizma nastavlja se u kulturi, temperamentu, nasleđu i politici, vrlo intenzivno i u ljubavi. Hladni rat je ovde mnogo stariji od zvaničnog i, čini se, trajaće beskonačno. Gvozdena zavesa se u romanu Vesne Goldsvorti nikada nije podigla, niti će.
Sociološki triptih Evrope 20. veka
Kako to često biva, jedan od najpoznatijih mađarskih pisaca svih vremena, Šandor Marai, gotovo da nije ni boravio u Mađarskoj. Svoja najbolja dela posvetio je neprikladnoj nostalgiji za nestalim austrougarskim i gospodskim vrednostima društva, pa je po smeni vlasti 1948. lepo zamoljen da napusti zemlju. Provodio je dane u Italiji, Francuskoj i Švajcarskoj, da bi njegovo krajnje odredište bila Amerika. Tu je dočekao i kraj života nikada se ne vrativši u svoju zemlju. Ostavio je za sobom na hiljade stranica još nepročitanih dnevnika (kod nas se pojavio tek izbor u prevodu legendarnog Save Babića) i romane nad kojim ostaju zamšljeni i današnji čitaoci.