Prevođenje ne podrazumeva samo prenošenje reči s jednog jezika na drugi – ono je umetnost razumevanja duha originalnog teksta i njegovog vernog oživljavanja u novom jezičkom i kulturnom kontekstu. Prevodioci su tihi saputnici pisaca, zahvaljujući kojima dela dobijaju priliku da prepastu granice jezika i stignu do čitalaca širom sveta. Kvalitetan prevod može obogatiti jezik ciljne kulture, ali i oblikovati recepciju samog dela. Zato je uloga prevodioca ključna za očuvanje autentičnosti i umetničke vrednosti književnog teksta. U savremenom književnom svetu, prevodilac je most između različitih prostora, a njegova uloga zaslužuje više pažnje i priznanja.
U razgovoru sa Milicom Rašić, prevoditeljkom, otkrivamo šta znači prevoditi književnost sa strašću, preciznošću i dubokim razumevanjem teksta.
Zbirka pesama Šljakeraj – glas obespravljenih radnika i radnica u prekarijatu
Zbirka pesama “Šljakeraj”, Svetlane Savić, debitantsko je delo posvećeno radnicima i radnicama u prekatijatu. Kao pobednica konkursa koji svake godine raspisuju grad Kikinda i Banatski kulturni centar ova je zbirka objavljena 2022 godine, no, čini se, biva aktuelna u svetlu aktuelnih društveno-političkih događaja.
Zbirka predstavlja snažnu literarnu reakciju na duboko ukorenjene nepravde neoliberalnog kapitalizma, čije društvene posledice direktno pogađaju radničku klasu, naročito prekarizovane radnike – šljakere. Autorka osvetljava svakodnevne borbe i patnje ljudi koji opstaju u uslovima neljudskih radnih mesta i minimalnih prava.
Nikuda ne idem Rumene Bužarovske – kavezi sačinjeni od odlazaka
Booka 2019, prevod Irena Šentevska Već na samom početku zbirke priča Rumene Bužarovske nesumnjivo je – jasno pripovedačkim stilom autorka postavlja čitaoca u ulogu posmatrača…
Oružje na štiklama
Karma je veća kučka nego ja, pesnički je prvenac Milane Grbić*, objavljen u izdavačkoj kući PPM Enklava, prepoznatljivoj po objavljivanju savremene poezije. U zbirci koja sadrži preko trideset pesama, autorka nas vodi kroz svet junakinje britkog jezika koja podvrgava ironiji sve što je okružuje, istovremeno nam, na mahove, otkrivajući i njenu nežnu, gotovo dečije ranjivu stranu.
Sićevo još jednom dom književnika iz Srbije i regiona
“U knjigama spava iskustvo sveta i ti ga budiš čitajući. Knjiga kao rani cvet procveta kada je uzmeš i nosiš kući.” Pero Zubac Književna kolonija…
Preporuke uredništva za Noć knjige
Uredništvo Book Huba je pripremilo preporuke za tradicionalno junsko okupljanje knjigoljubaca pod nazivom Noć knjige. Verujemo da ćete u našim preporukama pronaći nešto što će vas inspirisati i podstaći na nova čitanja. Pripremite se za nezaboravnu noć i pogledajte šta vam iz Lagunine produkcije preporučujemo.
Tačke susreta – intervju sa pesničkim dvojcem Markom Đorđevićem i Marijom Kostić
Da se Niš trudi da povrati pesnički sjaj pokazuje i činjenica da će 15og decembra u svečanoj sali Univerzitetke biblioteke „Nikola Tesla“, ugostiti talentovani pesnički dvojac, Mariju Kostić i Marka Đorđevića.
U izdanju Književne radionice Rašić ova dva hrabra glasa stihovima progovaraju o porodičnom odnosima i temeljima duboko usađenim u nama iz kojih kuća raste nakrivo, a koje, kroz svoj pristup pesništvu, nastoje da razgrade transformišući ih u gotovo isceliteljske pesme. Sa Marijom i Markom razgovarali smo o predstojećoj književnoj večeri i njihovom stvaralašvu.
“Ako istorija ne uspe da odsneva svoje revolucionare, pesnici tu neće ništa pomoći”
Intervju – pesnik Aleksandar Petrović Babić Aleksandar Petrović Babić rođen je osamdesetih godina prošlog veka u Svetozarevu. Pamti dane pinball mašina. Izdao je zbirke pesama…
Psi koji trče unazad – mrtva priroda sa autoportretom
Psi koji trče unazad Marka Đorđevića u izdanju Književne radionice Rašić hrabar je poduhvat autora koji kroz nežni lirizam popunjava drugačiju vrstu porodičnog albuma.
Pesnik se ne plaši raslojavanja ličnog i intimnog. U zbirci koja se tematski prvenstveno bazira na familijarnim odnosima, kroz motive i izraze važne za našu tradiciju, narodnu, ali i porodičnu, poput snohvatica, uspavanki, kolopleta, belega, testa za pogače, krsne slave, praga kuće, predratnih regala i babine vitrine, on dosledno i do kraja sprovodi izmeštanje naučenog u savremeni kontekst, poručujući da onoliko koliko tradicija počiva u nama, počivamo i mi u tradiciji i krojimo onu buduću.
Pesnički maraton održan na Filozofskom fakultetu u Nišu
Niš je Svetski dan poezije obeležio i na Filozofskom fakultetu. U organizaciji Departmana za srbistiku i uvažene profesorke Jelene Mladenović, a uz pomoć ostalih profesora istoimenog fakulteta, deo pesničkog maratona koji je trajao više od deset sati, bili su – svi.
Manifestaciju su otvorili studenti Srbistike, ali poezija nije čitana samo na srpskom, već i na nemačkom, ruskom, francuskom i drugim jezicima sveta. Studenti su odali poštu i najznačajnijim domaćim pesnicima, podsećajući nas još jednom na nacionalno blago koje naša zemlja nosi i u stihovima.