Kristian Novak piše knjige koje slamaju srca. Na to smo već navikli. On takođe, piše knjige tematski provokativne, one koje sondiraju duboko u moral i socijalnu empatiju čitaoca. Tu gde zagrebe, ne ostaje u sećanju samo priča, već žig i nemir i, neverovatno-osećaj srama.
Novak piše knjige koje se adaptiraju za pozorišnu scenu, koje se štampaju širom regiona, knjige one sorte koje postaju kultne ne samo za našu, već nadam se i za generacije koje slede.
Piše na čakavskom narečju, uvek iz više perspektiva, urbanim rečnikom i psuje i u lepotu misao oblikuje. Piše tako da nameće tempo kojim se, uz knjigu, uz kofein, uz cigaretu (kome je po volji), uz tahikardiju i proširene zenice dočekuje zora.
Neophodne su greške koje možeš da posmatraš
Nova zbirka poezije Marka Poropatića pod preciznim, kratkim ali sveobuhvatim nazivom Ukratko, prošle godine objavilo je NKC izdavaštvo. Ova četvrta zbirka oličenje je zrelog i mirnijeg pesničkog glasa koji sudeći po brzim, usiljenim i urbanim zbirkama pesama, manjka u savremenoj poeziji. Podeljena u četiri strukturno-ciklusne celine Kiša sitnica, Intimni razgovori, Pogled na vrt, Perutanje neba ova poetska knjiga progovara mirnim tonom, onim pomirujućim i zrelim, o svim životnim pomirenjima, prolaznostima naizgled nebitnih životnih trenutaka kao i o stanju osamljivanja lirskog subjekta u jedinku u velikom dvorištu sveta i života.
Pod nebom je haos – situacija je odlična
Knjiga Slavoja Žižeka „Godina opasnog sanjanja“ predstavlja zbirku eseja koja se fokusira na ono što Žižek u svojim intervjuima i javnim nastupima ponekad naziva „govnjiva politika“. Ovo delo je sinestezija Žižekovih javnih angažmana i diskusija o „shitty politics“, koje inkorporira u svoju književnu građu mnogobrojne reference na savremenu ideologiju. „Godina opasnog sanjanja“ je podeljena na deset „poglavlja“. Međutim, to nisu zaista poglavlja koja povezuju sadržaj u jednu celinu. To su više autonomni eseji koji ni na koji način ne mogu formirati jedinstvenu celinu. Glavna pitanja su teme u vezi sa političkim događajima iz 2011. godine. Tu godinu je autor označio kao početak nečega što živimo danas – trinaest godina kasnije, što će nas vratiti na pitanja šta posle sloma neoliberalističkog poretka? Ovo je za autora godina rađanja novog ideološkog izraza savremenog političkog stanja, koje je zaboravilo strahote sveta koji je prošao kroz Drugi svetski rat
Dnevnik jednog lutanja
Venedikt Jerofejev još je jedan u nizu ruskih pisaca oko čijeg se imena stvarala propaganda. Burnog života, odrastavši bez roditelja, radio je svakojake poslove – od zidarskog radnika, preko noćnog čuvara do telefoniste u geološkoj ekspediciji. Nestalna duha, željan nepoznatog i novog, svom životu dao je svojevrsnu notu lutanja koja je svirala čak i pod okriljem porodice.
Upravo takvog sebe utkao je i u lik glavnog junaka njegove poeme „Moskva – Petuški“.
Kritika filma Dvoje
Kao pozitiv ili pak negativ dotadašnjeg talasa ratnih filmova u Jugoslaviji, 1961. godine pojavljuje se samostalni rediteljski film Dvoje, Aleksandra Petrovića. Uz film Ples na kiši, Boštjana Hladnika, ova dva filma se smatraju prvim primerima novog jugoslovenskog filma odnosno crnog talasa. Značaj ovog filmskog ostvarenja za jugoslovensku ali i kinematografiju danas, važno je sagledati vreme i mesto, kao i društvene i političke okolnosti pod kojim su filmovi crnog talasa nastajali.
Knjige, braćo moja, knjige, a ne laptopovi i mobilni
Ako biste želeli da uronite u identitet jednog, istorijom i kulturom bogatog grada, kakav je Niš, nećete naći boljeg vodiča za to od pisca Miloša Grozdanovića. Jer, pisac sa kojim smo imali prilike da razgovaramo govori niški, piše niški i živi niški.
Do sada je objavio romane „Yugo“, „Uzrok smrti ne pominjati, ni u crkvenim knjigama, ni u molitvama“, „Mali roman o Konstantinu Velikom“ i „Herceg Polanski – Usmeni ispit iz Kreativnog pisanja“, na osnovu koje je nastala pozorišna predstava koja je nedavno imala premijeru u Narodnom pozorištu u Nišu. Isti roman je ovenčan nagradom „Slaviša Nikolin Živković“ za najbolji rukopis na srpskom jeziku za 2019. godinu. Trenutno radi u privredi, a mi smo iskoristili priliku da popričamo o niškim književnim temama.
Beskrajni plavi krug i u njemu jutarnja zvezda
Knausgorov roman prepliće žanrove poput realističkog romana, autofikcije, trilera, filozofije, religije i naučne fantastike, stvarajući tako pravi galimatijas novog proznog izraza. Ovaj roman postavlja temelje za istraživanje širokog spektra emocija i iskustava, odvodeći čitaoca na putovanje kroz različite dimenzije književnosti posmatrane u njenom totalitetu od postanka pa do danas. Delo postavlja izazov ne samo kroz svoju kompleksnost i mrežu referenci , već i kroz sposobnost da iznova definiše granice književnog izraza, što Knausgor, čini mi se pokušava od kada je stupio na svetsku književnu scenu.
Veliki novogodišnji kviz: koliko poznajete svetske klasike?
Da li ste spremni da proverite svoje znanje u velikom novogodišnjem kvizu Book Hub-a?
Koliko zaista poznajete klasike svetske književnosti?
Nikola Malović: Veštačka inteligencija naudiće književnosti
*Danas svi pišu. A sve manje čitaju. I sve pliće pišu. Da bi ovi koji ne znaju da čitaju mogli da ih shvate. *
*Moji hipotetički polaznici kursa kreativnog pisanja bili bi mučeni, ali i naučeni. Pošao bih od one hamletovske premise da moram biti surov da bih dobar bio. *
*Ko se god lati tastature, u neprijateljskom je okruženju. Što dublje piše, dublje ulazi u andrićevsku šumu u kojoj, zna se, obitava metafizični vuk. *
Potraga za ljubavlju u čemernom okruženju
„Šagi Bejn“ je roman koji je imao da pređe dug put od prvobitnog rukopisa do svetske slave, jer je isti odbilo gotovo četrdeset izdavača! Nakon preuređivanja i skraćivanja, 2020. godine Šagi je ugledao svetlost dana, a zatim munjevito popisao redom najprestižnije književne nagrade, uključujući nagradu Booker.